ЧЕКАОНИЦА И ТОАЛЕТИ У НАЈГОРЕМ СТАЊУ

СРЕЂИВАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ У ЈАГОДИНИ ПОЧЕЋЕ НА ПРО�

Железничка станица у Јагодини одавно је спремна за реновирање и сређивање.
– Најгоре ми је кад дође хладно време па немам где. Да уђем унутра, не могу јер су унутра већ годинама тоалети који смрде и мокраћа се шири на све стране. Некад је бар тоалет био напољу, али ни тада није било добро јер је чекаоница пуна бескућника и од њих не може да се седне а о мирису да не причам. И кад је напољу минус, ја седнем на клупу па чекам, каже Љиљана Маринковић из јагодинског села Јовца.
Од надлежних на јагодинској железничкој станици немогуће је добити податак о реновирању, јер би требало писали специјални захтев ЖТП Србије па чекати на одобрење. Али, незванично сазнајемо да ће после четири деценије следеће године почети реновирање. Тада ће све просторије бити сређене као и чекаоница где се због централног грејања зими греју сви они који немају где да оду. Станица је повезана са градском топланом и једина је у Поморавском округу која има централно грејање. Последње улагање у железничку станицу било је бетонирање перона које су радници успели да заврше што материјалом који је финансирала ЖТП, што својим личним средствима.
– Много је лоше и велика је нехигијена. Прошле године је овде спавао један бескућник који је за собом водио читав чопор паса луталица. Мислим да су они изуједали једну жену која овде ради а ми смо стално били у страху да ли ће и нас ујести. Унутра никад не улазимо, осим кад треба да купимо карте, каже Радиша Митровић.
Дневно се на благајни јагодинске железничке станице прода од 200 до 300 карата, али реалан број оних који прођу кроз станицу је око 1.000 путника. Они седе на спољним клупама које су набављене пре пар година, а увек када уђу у чекаоницу где се налази благајна ризикују да им спољни део плоче – крова падне на главу.
– Ја сам из Азање, у Јагодини идем у школу. Кад дође зима скакућем напољу јер унутра не могу од смрада. Тешко је за нас који идемо на Учитељски факултет и који стално путујемо али немамо избора. Ја преседам у Смедеревској Паланци и тамо је станица већ реновирана, топла, чиста и не може да се пореди са овом у Јагодини, каже Јасна Илић.
Нишлијка Катарина Радовановић такође често путује возом и никада зими не улази у чекаоницу.
– Док сачекам карту, само што не паднем у несвест од смрада. Овде мора доста тога да се мења. У Нишу је ипак мало боља ситуација, каже Катарина.
Јагодинска железничка станица није компјутеризована тако да се комуникација између градова врши поштом. Надлежни очекују да ће се то такође решити следеће године када ће и они, као сав нормална свет моћи да комуницирају мејловима, што ће им олакшати и унапредити посао али и убрзати. Нерешена питања су као и широм Србије необележени пружни прелази што се, како кажу у станици, неће никада ни решавати због тога што се ради о ,,дивљим прелазима" који не улазе у железничку мрежу Србије.
,,Код нас у Остриковцу има необезбеђен пружни прелаз и ту сви пролазимо јер немамо куда. Има рампа али нема никог да то чува. Кад чујемо ,,чуку", онда знамо да иде воз или из Јагодине или из Ћуприје. Ми немамо други пут, не можемо да прелетимо. А деца која иду у школу стално ту прелазе, каже Миланка Алексић.
А. Ђукић

Arhiva vesti...